Јован Бандур
Јован Бандур (1899-1956) је био српски композитор и диригент.
Студирао је на Музичкој академији у Бечу, а дипломирао је 1926. на Конзерваторију у Прагу. У почетку је радио као диригент Првог српског црквеног певачког друштва и наставник музике у Гимназији у Панчеву. Водио је београдско Академско певачко друштво Обилић са којим пред београдском публиком први изводи капитална дела XX века.
Био је диригент Опере Народног позоришта у Београду (1931-37) а неко време и вршилац дужности директора те установе.
Од 1937. ради као административни директор Музичке академије у Београду, а у периоду 1945-56. као ванредни професор на истој установи.
Писао је хорске мадригале а прави манифест послератног родољубља он ће исписати трилогијом кантата: Поема 1941. (инспирисана песмом Десанке Максимовић На гробу стрељаних ђака), Југословенска партизанска рапсодија (велика вокално-симфонијска руковет песама из НОБ-а и Распева се земља (на текст Гвида Тартаље).
Остала дела: Симфонија у Ц-дуру, Концерт за виолину и оркестар, Гудачки квартет, дванаест клавирских композиција за децу, сценска музика за Нечисту крв Боре Станковића и др.